Шта је Синфиг

Као што знамо, анимација се добија брзом изменом видљивих слика са циљем да се оствари илузија кретања, па се често назива и покретним сликама. Класична анимација се ствара цртањем сваке слике понаособ. Ове слике назване су „кадровима“,а анимација створена на овај начин „анимацијом кадар-по-кадар“. Да би се створила квалитетна илузија покрета овом методом неопходно је цртање великог броја слика (кадрова) што изискује велику потрошњу ресурса и много времена.

Класична „анимација кадар-по-кадар“ (преузето са: http://flipily.com

Синфигов студијо је програм отвореног програмског кода намењен за стварање дводимензионалних векторских анимација. Осмишљен је са идејом да се малом броју људи омогући стварање квалитетних анимација уз малу потрошњу ресурса.

Да би се избегло цртање сваке слике понаособ, Синфигов студијо обезбеђује употребу две познате технике:

• Преобличавање (енгл. „Morphing animation“)
• Колажна анимација (енгл. „Cut-out animation“)

Преобличавање

Преобличавање руже (творац: Rore)

Преобличавање (морфинг) је техника којом се остварује „гладак прелаз“ између две почетне (изворне) слике. Приликом преобличавања један облик се преводи у други облик, при чему је ова трансформација најчешће одређена контролним тачкама. У Синфиговом студију слике се стварају као векторски облици па се преобличавање обавља аутоматизовано. Овим је омогућено стварање анимације цртањем кључних места у релативно широким временским размацима. Довољно је нацртати само неколико кључних кадрова за стварање осећаја покрета у сцени, а програм ће исцртати све неопходне међукадрове.

Колажна анимација

Колажна анимација из Синфигових „Вежби“

Колажна анимација се добија дељењем објеката на делове (подобјекте) те, у одређеним временским тренуцима, применом одговарајућих трансформација на њих (нпр. премештања, окретања, промена величине...). Синфигов студијо ће употребљавати те вредности за уметање кретње у међукадрове. Колажна анимација се може стварати и од растерских и од векторских слика.

Шта је заједничко овим техникама?

У оба случаја задатак Синфиговог студија је да попуни размак између нацртаних кадрова (називају се „кључним кадровима“) уметањем кадрова који обезбеђују „глатке“ прелазе и течну анимацију. Овај процес се назива међукадрирање (енгл. „tweening“).

Друге могућности

Иако Синфигов студијо није превасходно намењен за употребу технике „кадар по кадар“, он може да се употребљава и за побољшање квалитета приказа анимација ствараних помоћу ове технике, и то, тако што ручно цртане растерске кадрове може да претвори у одговарајуће векторске кадрове. Овај процес се назива „прецртавање“ (енгл. "tracing") и обично се изводи ручно стварањем векторског облика преко (у првом плану) растерске слике. У стварању анимација Синфигов студијо обезбеђује и бројне занимљиве могућности (ефекте) које, њиховом мудром и одговарајућом применом, могу да јој дају квалитетан приказ и професионални изглед.

Без обзира да ли се анимације стварају техником „кадар по кадар“ или не, Синфигов студијо обезбеђује врло добро управљање оним деловима који се понављају, као што су боја, својства контура, текстуре, слике итд. (чак и путање анимације и њихове банде, тј. радње). Поновна употреба података који се понављају остварује се преко повезивања. То је важна могућност коју обезбеђује програм, а посебно је употребљива у обимним анимацијама. Поред обичног повезивања делова садржаја анимације, могу да се одреде и везе између њих употребом групе функција. Ово омогућава да се аутоматизовано створи анимација на основу предодређених закона, што цео процес стварања анимације диже на нови ниво.

Путања топовског ђулета из Синфигових „Вежби“

У овом приручнику, кроз његова поглавља, детаљно су објашњене све могућности Синфиговог студија.